RO­ŽA­JE – Ro­ža­jac Emin Ka­lač na­ja­vio je da će pod­ni­je­ti tu­žbu pro­tiv kre­a­to­ra sa­op­šte­nja sa­či­nje­nog u ka­bi­ne­tu pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Ro­ža­je Eju­pa Nur­ko­vi­ća, u ko­jem ga op­tu­žu­ju da je „za nje­go­vog man­da­ta po­sje­če­no na de­se­ti­ne ku­bi­ka gra­đe, te da je od­go­vo­ran za pa­lje­vi­nu zgra­de Šu­mar­stva u ko­joj se na­la­zi­la ar­hiv­ska gra­đa”.
– Da ste fa­bri­ka za iz­mi­šlja­nje ne­i­sti­na, do­ka­zu­je va­ša pri­ča da sam imao manj­ko­ve dok sam ra­dio u Šu­mar­stvu. Tu pri­ču i onu da sam za­pa­lio zgra­du Šu­mar­stva mo­ra­će­te da do­ka­že­te na su­du. Je­dva če­kam sud­ski pro­ces, jer mi to baš tre­ba da vas na­u­čim da se vi­še ne ba­vi­te uvre­da­ma i ne­bu­lo­za­ma – re­kao je Ka­lač, is­ti­ču­ći da će na su­du do­ka­za­ti da je u no­ći ka­da je go­re­la zgra­da Šu­mar­stva spa­vao u jed­nom ho­te­lu u Plje­vlji­ma.
– Pri­je ne­go što ste sa­op­šti­li da sam bio pi­ro­man mo­ra­li ste se ras­pi­ta­ti da li sam fi­zič­ki bio pri­su­tan na te­ri­to­ri­ji Ro­ža­ja u vri­je­me ka­da je ta zgra­da iz­go­re­la. Ot­kud vam pri­ča da je ikad bi­lo manj­ka u ro­žaj­skim šu­ma­ma? Znam da je u vri­je­me mog ru­ko­vo­đe­nja tom fir­mom Šu­mar­stvo ima­lo naj­bo­lje po­slov­ne re­zul­ta­te u Cr­noj Go­ri. Tre­ba­lo bi da zna­te da je ko­mi­si­ja na či­jem če­lu je bi­la su­pru­ga ak­tu­el­nog pred­sjed­ni­ka op­šti­ne, po­sli­je mog od­la­ska iz pred­u­ze­ća, na­pra­vi­la kri­stal­no čist za­pi­snik o sta­nju u Šu­mar­stvu – ka­zao je Ka­lač.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ma­njak u Šu­mar­stvu se ne mje­ri de­se­ti­na­ma hi­lja­da ku­bi­ka, već sto­ti­na­ma hi­lja­da, „ali tu ma­su ni­je ni­ko ukrao”.
– Ri­ječ je o vi­še­de­ce­nij­skoj sje­či ko­ja je na go­di­šnjem ni­vou u pe­ri­o­du od 1970. do 1990. go­di­ne iz­no­si­la po 86.000 ku­bi­ka. U taj ma­njak ubra­ja se i iz­u­ze­će od 288.000 ku­bi­ka pri­li­kom raz­gra­ni­če­nja sa op­šti­nom Be­ra­ne. U gu­bi­tak je ura­ču­nat i po­vra­ćaj šu­ma pri­vat­nim vla­sni­ci­ma, ta­ko da ne­ma­te raz­lo­ga za bri­gu da se ra­di o kra­đi. Va­ša pri­ča o kra­đi mi je vr­lo smi­je­šna, jer ko­men­ta­ri­še­te stva­ri ko­je ne po­zna­je­te. Za­pi­taj­te se ka­ko bi ne­ko mo­gao da neo­pa­že­no ukra­de to­li­ke ku­bi­ke. Vi ste pro­sto lu­pi­li i osta­li ži­vi. Kao struč­njak iz obla­sti šu­mar­stva mo­gao bih vam dr­ža­ti pre­da­va­nje, a o ono­me za šta ste me op­tu­ži­li raz­go­va­ra­će­mo na su­du – po­ru­čio je Ka­lač.
On je is­ta­kao da vi­še ne­će po­le­mi­sa­ti sa pred­stav­ni­ci­ma Bo­šnjač­ke stran­ke i da „im ne­će sme­ta­ti u ra­du”.
– Jad­na je na­da ko­ju vi iz Bo­šnjač­ke stran­ke nu­di­te Ro­žaj­ci­ma. Po­zi­vam vas da ka­že­te gra­đa­ni­ma Ro­ža­ja isti­nu, jer vam oni sve ma­nje vje­ru­ju, vje­ro­vat­no su shva­ti­li da ste is­ku­sni u ba­vlje­nju la­ži­ma. Od bre­žulj­ka ne po­sta­je pla­ni­na, pa ni od va­še stran­ke ne­će bi­ti hlje­ba. Va­ša je sra­mo­ta što se iz­ba­ci­li stva­ri iz kan­ce­la­ri­je lo­kal­nog SUB­NOR-a. Oči­to ne či­ta­te isto­ri­ju, jer da ste či­ta­li zna­li bi ste ko­li­ko je žr­ta­va pa­lo to­kom NOB-a. Va­ma je to la­ko, ali me­ne je po­go­di­lo jer sam iz­gu­bio oca u toj bor­bi (broj spo­me­ni­ce 203058), ko­ju je pot­pi­sao Jo­sip Broz Ti­to. Po­no­san sam na svog oca Še­ća i na sve či­ja su ime­na ukle­sa­na na spo­me­ni­ku u Ro­ža­ja­ma. Va­ma ni­šta ni­je sve­to, jer da je­ste tre­ba­lo je da zna­te da je taj pred­sjed­nik SUB­NOR-a u istom ra­tu iz­gu­bio dva bra­ta. Vi to ne zna­te, jer na toj stra­ni ni­je bi­lo va­ših. Po­ka­za­li ste da ne­ma­te ele­men­tar­nu kul­tu­ru, a pro­tiv va­šeg pri­mi­ti­vi­zma ne­ka se bo­re oni ko­je ste pre­va­ri­li – po­ru­čio je Ka­lač pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne vla­sti i Bo­šnjač­ke stran­ke.
V.Ra.


Ka­ži­te ime­na pra­vo­sla­va­ca ko­je ste za­po­sli­li

Ka­lač je po­no­vio da je lo­kal­na vlast osta­vi­la bez po­sla pre­ko 30 rad­ni­ka, sa­mo za­to što su pri­sta­li­ce De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta.
– Tvr­di­te da ste za­po­sli­li tri-če­ti­ri pra­vo­slav­ca ot­kad ste na vla­sti, a ja vas po­zi­vam da jav­no sa­op­šti­te ime­na tih lju­di. Ko­li­ko znam, vi ni­ko­ga ni­je­ste za­po­sli­li. Čo­vjek, pra­vo­sla­vac, ko­ji je za vri­je­me vla­da­vi­ne DPS-a oba­vljao pri­prav­nič­ki staž u lo­kal­noj upra­vi, na­kon is­te­ka sta­ži­ra­nja ostao je bez po­sla. Ču­jem da je ovih da­na po­če­la da ra­di jed­na pra­vo­slav­ka ko­joj vi nijeste da­li po­sao već ga je do­bi­la na in­ter­ven­ci­ju lju­di iz Pod­go­ri­ce. To­li­ko o va­šoj bri­zi za pra­vo­slav­ce, ko­ji­ma ste to­kom kam­pa­nje obe­ća­li naj­ma­nje je­dan se­kre­ta­ri­jat, jed­no di­rek­tor­sko mje­sto i pot­pred­sjed­ni­ka op­šti­ne. U mo­je vri­je­me dva­put su pra­vo­slav­ci bi­li bi­ra­ni za se­kre­ta­re ta­da­šnjeg Ko­mi­te­ta SK, a u dva na­vra­ta su bi­li pred­sjed­ni­ci op­šti­ne, dok je vi­še pra­vo­sla­va­ca bi­lo na di­rek­tor­skim mje­sti­ma – re­kao je Ka­lač.


Ne bri­ni­te za mo­je psi­hič­ko zdra­vlje

Ka­lač je pred­stav­ni­ci­ma Bo­šnjač­ke stran­ke po­ru­čio da ne tre­ba da bri­nu za nje­go­vo psi­hič­ko zdra­vlje.
– Ne­ma po­tre­be da vi bri­ne­te za mo­je psi­hič­ko zdra­vlje. Nijesam po­kle­kao, iako sam iz­gu­bio si­na Ane­sa, ali sum­njam da je on mo­žda ubi­jen iz jed­ne od pu­ša­ka ko­ji­ma ste šen­lu­či­li ka­da ste po­bi­je­di­li na pro­šlo­go­di­šnjim iz­bo­ri­ma. Ni­kad ne­ću bi­ti ku­ka­vi­ca, jer su uz me­ne mo­ja dva si­na i unuk ko­ji je ostao od Ane­sa. Imam po­dr­šku mo­jih Ro­ža­ja­ca i lju­di iz di­ja­spo­re, te broj­nih pri­ja­te­lja ši­rom Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i Ko­so­va. Ni­ka­da ne­ću pri­sta­ti da idem s va­ma u ko­lo­ni, pa da po­put ne­kih va­ših čla­no­va psu­jem bi­lo či­ju maj­ku. Ne­ću ići s va­ma pod tu­đom za­sta­vom, ni­ti će se ta za­sta­va, već sa­mo cr­no­gor­ska vijoriti na mo­jim ve­se­lji­ma. Ni­kad ni­ko­ga nijesam otje­rao u za­tvor, kao što to ra­de va­ši po­je­di­ni čla­no­vi. Je­di­no što sam se oko­ri­stio za vri­je­me rad­nog an­ga­žma­na je stan od 57 kva­dra­ta u Ro­ža­ja­ma, a one ko­je na­vod­no imam u Pod­go­ri­ci i na pri­mor­ju po­klo­ni­ću va­ma. Iz­u­li ste se mno­go pri­je vo­de, pa vje­ru­jem da će­te br­zo oti­ći u po­li­tič­ku pro­šlost – ka­zao je Ka­lač.